Ерлангенски рукопис – зборник старих српскохрватских народних песама

knjiga1_

Ерлангенски рукопис – Зборник старих српскохрватских народних песама


Ерлангенски рукопис представља најстарију сачувану збирку српскохрватске усмене књижевности. Збирка садржи 217 драгоцених народних песама, а сам збирка је пронађена међу рукописима Универзитетске библиотеке у Ерлангену у Немачкој 1913. године. Геземан, прва особа која се бавила овим рукописом, је утврдио да рукопис потиче из области Војне крајине, али се у омеђавању географског простора који открива сам зборник самом анализом језика песама не може искључити ни шира околина. Сакупљач рукописа је према мишљењу Геземана једна иста, непозната особа, немачке националности. Основна одлика овог рукуписа јесте његова хетерогеност, како по жанровској структури, тако и по националном осећању и уметничкој вредности. Највећи број песама у рукопису заузимају епске песме у којима се појављују Бранковићи, војвода Јанко, Јакшићи, Марко Краљевић и велики број хајдука и ускока.


Ерлангенски рукопис можете преузети на следећем линку.

Advertisements

ВАЛТАЗАР БОГИШИЋ // Народне пјесме из старијих, највише приморских записа (1878)

valtazar

ВАЛТАЗАР БОГИШИЋ // Народне пјесме из старијих, највише приморских записа

     Valtazar Bogišić by Vlaho Bukovac 1892.jpg Валтазар Богишић (1834-1908) је био српски историчар права, министар правде Црне Горе, професор, правник. Био је активни радник Уједињене омладине српске. Валтазар Богишић је аутор изреке: „Што се грбо роди, вријеме не исправи“.

Богишићев допринос је велики и у области фолклористике. Објавио је збирку старијих записа народне поезије – бугарштица и дестерачких песама које су сачуване у различитим рукописима, а пореклом су од разних сакупљача из прве половине XVIII века из Дубровника, Пераста (…): Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, скупио и на свијет издао Валтазар Богишић.

Народне пјесме из старијих, највише приморских записа Валтазара Богишића можете преузети на следећем линку.

„Странац“ Албер Ками

Странац 

Албер Ками

„Ако покушам зграбити ово ЈА у које се осећам тако сигуран, ако га покушам дефинисати и сажмети, оно није ништа више од воде која ми протиче кроз прсте. Могу описати један по један сваки вид који се може присвојити, као и оне који су му приписивани, ово одрастање, оно порекло, ове страсти или те тишине, ову племенитост или ове подлости. Али видови се не могу сабирати…“

  Alber Kami STRANAC